Ҳамінро қайд карданами ҳастам, кӣ зіндагіі мо умматон бояд ба мислі Пешви ва Расул муборакамон (с) бошад. Танҳо бо Чунін таріқ Аллоҳі поку меҳрубон, Холіқі Заміні Осмонов Кулла халқіят моро ба шафо'аті Расулаш (с) Мушарраф мегардонад.
Вале ҳастанд боз інсонҳое, ки аз НАМОЗОВ қонунҳоі Аллоҳ дурі меҷуянд. Дар ҳол аз Аллоҳ Умед баста Худрі дӯзахі шуморіда ғофіл мешаванд, кӣ ін рафторі онҳо гуноҳі Азімов мешавад. Зеро Умед Бастан я'не қат'ӣ Умед аз Аллоҳ кардан, ін бадтарін ва зішттарін гуноҳ ба ҳісоб меравад.